Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana, vernici poste strogo i izbegavaju crvenu hranu, u znak sećanja na svetitelja.
Srpska pravoslavna crkva 11. septembra obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, velikog proroka i Isusovog Preteče.
Sveti Jovan je stradao jer je javno osuđivao greh i nemoral cara Galileje Iroda Antipe, koji je živeo sa ženom svog brata. Na nagovor Irodijade, njena kći Saloma je zatražila Jovanovu glavu na tacni, pa je prorok ubijen, a njegovo telo i glava sahranjeni odvojeno.
Kasnije je, po predanju, njegova glava više puta pronalažena i čuvana u različitim mestima, ali vernicima je važnije njegovo duhovno nasleđe, poštenje, moral i borba za istinu, zbog kojih se i danas praznik obeležava sa velikim strahopoštovanjem.
Verovanja i običaji
sveti jovan Foto: Youtube printscreen
Na ovaj dan vernici poste strogo na vodi i provode ga u molitvi.
Po narodnom verovanju, tog dana se ne jede i ne pije ništa crveno, vino, paradajz, lubenica, jer simbolizuju krv svetitelja. Ne valja koristiti nož niti seče bilo šta, u znak sećanja na njegovo stradanje. Ljudi izbegavaju i veselje, muziku i proslave, smatrajući da bi to bio greh. Dan se posvećuje miru, tišini i molitvi.
Veruje se da onaj ko prekrši post ili pravila praznika može u narednoj godini biti izložen nepravdi i nepoštenju. Mnogi tog dana izbegavaju i teške fizičke poslove, a žene naročito paze da ništa ne pletu, ne šiju i ne vezu.