GLAD KOJA ME JE VODILA KA VERI U HRISTA: Patrijarh Porfirije puni 63 godine, ovako je išao životni put ROKENROL VLADIKE

Glad koju neprestano prepoznajem, a koja se spolja ne vidi – ključan je odgovor na pitanje šta je u patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju, koji će 22. jula napuniti 63 godine, probudilo veru u Hrista, kojoj je posvetio život, ali i zbog koje je bratu i sestri ostavio amanet da izrode puno dece.

Korene vuče iz sela Osinje kraj Dervente, odakle, kao i mnogi drugi kolonisti nakon Drugog svetskog rata, u Vojvodinu dolaze roditelji Radivoje i Radojka. Rođen u Bečeju, odrastao je u Čurugu, u kom je iako dete i mladić kao svi željan igre, društva, provoda… ipak bio malo drugačiji.

– Nekako sam od najranijeg detinjstva imao respekt, fascinaciju pred tajnom. Iako, kao i sva ili ogromna većina dece u vreme kada sam odrastao, nisam imao mnogo kontakata sa crkvom. Ipak, u Čurugu postoji velelepan hram, sa predivnim ikonostasom Đorđa Krstića i velikim zvonom. To je donedavno bilo najveće zvono u svim srpskim crkvama. Kod nas su u Čurugu govorili da u Novom Sadu počinje liturgija kad zazvoni zvono u Čurugu. Da se toliko daleko čuje, a Čurug je 30 i nešto kilometara od Novog Sada – pričao je januara 2021. u kultnoj emisiji “Dok anđeli spavaju” tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, koji je mesec dana kasnije postao poglavar SPC.

Fascinacija pred tajnom se dalje razvijala.

– Dakle, nisam imao neki kontakt sa crkvom, ali imao sam stalni doživljaj tajne. I onda su se u tom pubertetskom uzrastu mnoga pitanja intenzivirala. Negde kad sam bio u vojsci, kad sam se prvi put odvojio od roditeljskog doma, osećao sam stalno, ako mogu tako da kažem, neku vrstu gladi. Išle su mi mnoge stvari od ruke. I kad postignem to što sam želeo, osećao sam da ne samo da mi nije dovoljno nego da ostaje neka praznina – kazao je patrijarh.

Rokenrol vladika

Čestitka stihovima Džonija Štulića

Dušan Delić, koji živi u Čikagu, ispričao je da su on i Prvoslav, kao je rekao, živeli u istoj ulici, sedeli u istoj školskoj klupi i bili nerazdvojni drugovi.

– Mnogo smo voleli rokenrol, volimo ga i dan-danas, a Prleta su kasnije prozvali i “rok vladika” zato što mu je ta vrsta muzike bliska i zato što se družio s poznatim muzičarima. Nekima od njih je kasnije, kao duhovnik, pomogao da se izbave iz pakla droge i alkohola. Kao dečkići smo radili u polju, kopali kukuruz, repu, hmelj da bismo zaradili novac da odemo na more i na koncerte, ali i da kupimo ploče i farmerke, koje su tada bile naš znak raspoznavanja. Slušali smo Dženis Džoplin, Boba Dilana, a kasnije su došli ovi domaći Azra, Smak, Leb i sol i ostali – ispričao je Delić za Serbijan tajms kad je mitropolit Porfirije postao patrijarh.

Upravo je citirajući stihove Džonija Štulića, patrijarh Porfirije čestitao 2021. Tomislavu Tomaševiću izbor za gradonačelnika Zagreba.

– Svojevremeno je veliki zagrebački pesnik Branimir Džoni Štulić pevao kada Zagreb izranja iz sna, što me je podstaklo da izrazim nadu, koja je, uostalom, i nada svih žitelja ovoga lepoga grada, da je pred nama novo jutro koje će promeniti sve – naveo je, između ostalog, patrijarh u čestitki.

Patrijarhove omiljene pesme

Immigrant Song – Led cepelin

Dance Me to the End of Love – Leonard Koen

Šumadijski bluz – Smak

Knockin’ On Heaven's Door – Bob Dilan

Molitva Fransoa Vijona – Bulat Okudžava

Zagreb i ja – Arsen Dedić

Odbrana – Idoli

Hoću da znam – Partibrejkersi

Etida – Korni grupa

Aphrodite's Child – Its fajv o'klok

Famous Blue Raincoat – Leonard Koen

Nakon vojske upisuje arheologiju. Istovremeno, Branko Ćurčin iz Čuruga studirao je teologiju.

– Posećivao sam ga nekoliko puta tamo i odjedanput pomislio: “Pored arheologije, možda bih mogao malo da pratim predavanja na teološkom fakultetu.” Jednom prilikom sam bio na predavanju mitropolita Amfilohija i ne znam šta se tu desilo, ali posle tog predavanja sam osetio da je to to što je meni potrebno. Da je to ta glad koju neprestano prepoznajem, a koja se spolja ne vidi. Nije mogao niko da primeti šta se dešava u meni. Imao sam neku normalnu životnu dinamiku. Kad se to predavanje završilo, osetio sam neki glas u sebi koji mi je rekao: “Ti moraš da upišeš ovaj fakultet.” I zapravo tada je sve počelo.

Tako je počelo, a 1987. Prvoslav Perić završava Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. Godinu ranije na Tominu nedelju zamonašio ga je u Visokim Dečanima njegov duhovni otac tada jeromonah, a sada episkop bački Irinej Bulović. Iste godine tadašnji episkop raško-prizrenski, a potonji patrijarh Pavle, rukopoložio ga je u čin jerođakona u manastiru Svete trojice u Mušutištu. Po blagoslovu episkopa bačkog Irineja Bulovića 1990. dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u monaški čin i postavljen za igumana.

Februara 2021, kada je tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski izabran za patrijarha, maleni i mirni Čurug postao je senzacija. Sjatile su se medijske ekipe iz cele Srbije da češljaju život 46. poglavara SPC, koji je najstarije dete u porodici – tu su i brat i sestra. U kući Perića u Čurugu bila je tada teško bolesna patrijarhova majka Radojka i sestra Željka s porodicom – suprugom i petoro dece. Porodica nije bila rada za priču s novinarima. Brat Srđan je sveštenik u Somboru, sa suprugom ima osmoro dece. Sada i dvoje unučadi. Od dvoje njih 13 dece. Kurir je tada razgovarao s komšinicom Perićevih – bakom Marom Milin, koja se u međuvremenu upokojila. Ispričala je baka da je Prle, kako su patrijarha svi zvali od malih nogu, ostavio amanet bratu i sestri.

Blagosloven

Ime po starcu Porfiriju

Ime Porfitije dobio je po starcu Porfiriju Kavsokalivitu (1906-1991).

– Osećam se blagoslovenim da sam ime dobio po starcu Porfiriju, a imao sam prilike da ga upoznam dok sam još bio civil, laik. I jednom prilikom vladika Irinej, bio sam pri kraju teoloških studija, vodio je nas nekoliko studenata u Grčku… Posetili smo i starca Porfirija. To je jedan čudesan doživljaj. Kad već unapred znate da idete kod nekog starca koji ima neuobičajene darove, imate neku vrstu strahopoštovanja, ali možda i nekog straha da će neke vaše tajne, skrivene misli, odjedanput izići na videlo. Međutim, to je jedan iracionalni, nesvakidašnji doživljaj zapravo tog trenutka kad dođete kod takvog čoveka mira, ljubavi i slobode – ispričao je patrijarh u intervjuu Marini Rajević Savić u emisiji “Dok anđeli spavaju”.

Hronologija

– 22. jula 1961. rođen u Bečeju

– osnovnu školu “Đura Jakšić” završio u Čurugu

– 1980. završio gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu

– najpre upisao studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

– na Tominu nedelju 1986. zamonašio ga u Visokim Dečanima sadašnji episkop bački Irinej Bulović

– 8. juna 1986. tadašnji episkop raško-prizrenski, a potonji patrijarh Pavle, rukopoložio ga u čin je rođakona u manastiru Svete trojice u Mušutištu

– 1987. diplomirao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu

– 1987-1990. pohađao posledimplomske studije na Bogoslovskom fakultetu Nacionalnog i kapodistrijskog univerziteta u Atini

– 1990, po blagoslovu episkopa bačkog Irineja Bulovića, dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je na Aranđelovdan rukopoložen u monaški čin i postavljen za igumana

– 14. maja 1999. Sabor SPC izabrao ga za vikarnog episkopa jegarskog pri Eparhiji bačkoj

– 2004. odbranio doktorsku disertaciju “Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta” na Bogoslovskom fakultetu u Atini

– 2008. Savet Republičke radiodifuzne agencije izabrao ga za svog predsednika

– 2010-2011. bio je episkop vojni, a zatim koordinator za saradnju SPC i Vojske Srbije

– 24. maja 2014. izabrao za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog na Saboru SPC

– 18. februara 2021. na saboru SPC u Hramu Svetog Save izabran za patrijarha

– Željka ima petoro dece, a Srđan kol'ko ‘oćeš. Kolima ne dolaze, pun kombi ih izađe. Jednom mi je Radojka rekla da je Prle zarekao brata i sestru da rode dece i za njega jer je monah. Da oni imaju unučića na broj kao da je od troje dece – pričala je baka Mara.

Za majku je patrijarh posebno bio vezan, otac mu je ranije preminuo. U starosti je majka imala moždani udar i bila nepokretna. Živela je u Čurugu sa ćerkom i zetom do nekih godinu i po dana pre smrti, kada ju je patrijarh preveo kod sebe u rezidenciju poglavara SPC na Dedinju.

– Kada je izabran na čelo SPC i kada se preselio iz Zagreba, gde je službovao kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski, u Beograd, patrijarh Porfirije je rešio i da majka, za koju je bio izuzetno vezan, pređe da živi kod njega. To je i učinio nekoliko meseci kasnije. Želeo je da bude uz majku, koju zbog obaveza nije mogao često da posećuje u Čurugu, a u rezidenciji joj je obezbedio i najbolju medicinsku negu – pričao je tada izvor Kurira. Majka Radojka je preminula 15. aprila 2023, sahranjena je u Čurugu.

Patrijarh će sada rođendan da slavi. Prethodna dva, otkada je na čelu SPC, proslavio je tako što je primao decu iz regiona u Hramu Svetog Save. Budućnost je u njima…

Zemlja živih

Droga

Patrijarh Porfirije je još kao iguman Kovilja, uz blagoslov vladike Irineja bačkog, pokrenuo 2005. projekat “Zemlja živih” za pomoći onima koji su se upleli u mreže droge, kocke, alkohola… Organizovali su četiri kuće za mladiće i jednu za devojke. Mnogima su pomogli. Evo ranijeg svedočenja jednog Marka iz Novog Sada (32):

– U problem sam ušao još u osnovnoj školi, počeo sam od lakših droga. Prvo sa alkoholom, pa sam polako stigao do lekova protiv bolova koje sam u srednjoj školi počeo svakodnevno da uzimam. Dosta lako sam se zaposlio, po struci sam elektrotehničar računara. Ali tada sam povremeno počeo da konzumiram heroin na nos. U početku od vikenda do vikenda, posle svaki dan. Firma me je poslala na specijalizaciju u inostranstvo, bio sam dosta uspešan, počeo sam da radim korporativne multifunkcionalne aparate, da ih instaliram po svim većim firmama kod nas. Kasnije sam dobio i sertifikate od svih tih firmi, njihova priznanja. To je stvaralo dodatni pritisak na mene i samim tim sam upadao sve više i više u problem. Tražio sam neko olakšanje, ventil. Kako je vreme prolazilo, ja sam sve više i više konzumirao. Počeo sam, naravno, i da prodajem heroin da bih dolazio do para. I plata mi je bila dobra, naravno. Počeo sam da konzumiram jako velike količine, koje su mi sad neshvatljive. Nisam više skoro uopšte mogao da funkcionišem i da se krećem. Dve godine pre nego što ću ući u zajednicu ostao sam skoro nepokretan, s nizom fizičkih i psihičkih problema. Lekari su mi kasnije, zato što sam prešao na alkohol, prepisali određene lekove za smirenje. Ali to nije urodilo plodom…

Tri meseca sam ovde… Otkad sam ovde, promene su toliko neverovatne. Vidim napredak, prvenstveno na fizičkom polju, a onda i na psihičkom… Jako mi je teško, kao i svakom ovde, ali bitno mi je da vidim da se oporavljam na svaki mogući način.

Izvor https://www.kurir.rs/vesti/specijal/4417315/patrijarh-porfirije-puni-63-godine

Foto: EPA Georgi Licovski, Privatna Arhiva Kurir.rs