Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Svetog velikomučenika Prokopija, hrišćanskog svetitelja iz 4. veka. Iako su retke porodice koje ovaj praznik obeležavaju kao svoju krsnu slavu, ovaj svetac je od davnina veoma poštovan u našim krajevima.
Iako u crkvenom kalendaru nije crveno slovo dan Svetog Prokopija veoma je poštovan u Srbiji. Ovaj svetitelj spada u red “ognjenih svetaca” u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija. Tradicionalno, smatra se da ovaj dan nije dobar za kupanje u rekama i drugim tekućim vodama.
Kaže se “Ni u goru, ni u vodu”. Zbog činjenice da se njegovo ime pominje prilikom sklapanja bračne zajednice, u nekim krajevima se veruje da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije danas pohodi i blagosilja mladence.
Osim novopečenih bračnih drugova, Sveti Prokopije se smatra i zaštitnikom dece, a kao svog patrona slave ga kamenoresci i bunardžije.
Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Prvobitno ime bilo mu je Neanije i bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana. Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane.
Međutim, na tom putu, Neaniju se javio Bog pokazavši mu u vazduhu ogromni krst. Taj doživljaj potpuno je preokrenuo život Neanija. On je izradio isti krst kakav je video u proviđenju i umesto da krene u progon hrišćana, vojsku je poveo u oslobađanje Jerusalima.
U sveti grad je ušao kao pobednik, ali je izveden pred sud zbog priznanja da je hrišćanin, a pred sudijama je skinuo svoj pojas i mač rekavši da je on samo vojnik Hristov. Posle velikih mučenja ovaj bivši vojnik je bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije.
Jednog dana na tamnički prozor došlo mu je 12 žena i rekle “I mi smo sluškinje Hristove”. Optužene za ovo one su bačene u istu tamnicu, gde ih je Prokopije učio veri, a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, tako da su svih 13 pogubljene.
Kada Sveti Prokopije bi izveden na gubilište on je podigao ruke i pomolio se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za crkvu, da uzraste i rasprostre se. Legenda kaže da mu je u tom trenutku sa neba javljeno da će njegova molitva biti uslišena nakon čega je ovaj svetac mirno i srećno pošao na gubilište.
