Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasija Atonskog, sveca koji se smatra osnivačem monaškog života na Svetoj Gori. Ovaj vizantijski monah se među prvima povukao na ovo poluostrvo i kasnije izgradio manastir Veliku Lavru.
U našim krajevima, narod Svetog Atanasija smatra jednim od zaštitnika od nepogoda i oluja.
Na jugu Srbije do danas je ostala verovanje o tome kako je đavo iskušavao ovog monaha prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.
Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude. Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi koji imaju poklopac drže čvrsto zatvoreni.
Sveti Atanasije Svetogorski ili Atonski je živeo u 10. veku. Zamonašivši se više godina je proveo kao pustinjak. Upravo on je uveo kinovijski sistem na Svetu goru – ideju da monasi treba da žive u zajednici, umesto kao pustinjaci kao što je preovlađivalo do tada.
Još za života je stekao mnogo poklonika. Napisao je prvi topik, odnosno zakonik Svete Gore.
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
