Posebna pažnja posvećuje se noći između 31. decembra i 1. januara, kao i samom prvom danu Nove godine, za koji se veruje da može odrediti narednih 12 meseci.
Iako se mnogi ne smatraju sujevernima, novogodišnji običaji i mala pravila ponašanja uporno opstaju iz godine u godinu. Toliko su se uvukli u svakodnevicu da ih često pratimo i nesvesno, kao deo tradicije. Posebna pažnja posvećuje se noći između 31. decembra i 1. januara, kao i samom prvom danu Nove godine, za koji se veruje da može odrediti tok narednih 12 meseci.
Deca rođena 1. januara i “srećni počeci”
Bebe koje na svet dođu 1. januara u narodu se često nazivaju “decom sreće”. Smatra se da sa sobom donose dobar početak i pozitivnu energiju za porodicu. Slično tome, važno je i ko će prvi preći kućni prag nakon ponoći, jer se veruje da ta osoba simbolično utiče na ono što nas čeka u narednoj godini.
Bebe koje na svet dođu 1. januara u narodu se često nazivaju “decom sreće”. Foto: Sam Edwards / Hoxton / Profimedia
Novogodišnja trpeza i simbolika hrane
Kada je u pitanju praznična večera, u nekim kulturama postoji verovanje da bi na stolu trebalo izbegavati meso živine. Razlog je simboličan – smatra se da blagostanje ne bi trebalo da „odleti“ iz kuće. Zbog toga se prednost daje jelima od drugih vrsta mesa, kako bi se sreća i napredak zadržali u domu.
Prvi radni znak u godini
Iako je 1. januar praznik, veruje se da je dobro obaviti makar neku simboličnu poslovnu aktivnost. Upisivanje datuma u novi rokovnik, kratko razmišljanje o planovima ili obavezama tumači se kao znak da će godina biti ispunjena poslom, ali i motivacijom za rad.
Poljubac u ponoć kao znak trajne bliskosti
Zašto se u ponoć ljubimo za Novu godinu? Foto: Myron Standret / Alamy / Profimedia
U trenutku kada sat otkuca ponoć, običaj je da se razmene poljupci sa dragim ljudima. Ovo se doživljava kao simbol ljubavi, povezanosti i želje da se ti odnosi očuvaju i tokom cele naredne godine.
Ko prvi ulazi u kuću
Poput božićnih običaja, i za Novu godinu se veruje da je važno ko će prvi ući u dom nakon ponoći. Smatra se da ta osoba svojim karakterom i energijom donosi ton godini koja dolazi, pa se ovom detalju u mnogim porodicama i dalje pridaje značaj.
Novo i crveno za dobru sreću
Jedno od najpoznatijih pravila kaže da Novu godinu treba dočekati u nečemu novom. Posebno mesto zauzima crvena boja, za koju se veruje da donosi sreću u ljubavi, pa se često preporučuje kao deo garderobe – naročito donjeg veša.
Šta bi trebalo izbegavati 1. januara
Zašto se u ponoć ljubimo za Novu godinu? Foto: Myron Standret / Alamy / Profimedia
Postoji i niz verovanja o stvarima koje ne bi trebalo raditi na samom početku godine. Preporučuje se da se ne pozajmljuje novac, jer se to tumači kao znak finansijskih poteškoća u mesecima koji slede. Takođe, veruje se da ništa ne bi trebalo iznositi iz kuće tog dana, čak ni hranu. Iako je uobičajeno deliti kolače i poslastice, prema ovom običaju, bolje je sačekati 2. januar za uzvraćanje poseta i darova.
Pranje veša i lomljenje stvari
U pojedinim kulturama pranje veša 1. januara smatra se lošim znakom. Smatra se da bi takva aktivnost mogla negativno uticati na zdravlje ukućana. Isto važi i za razbijanje posuđa ili drugih lomljivih predmeta, što se tumači kao prizivanje nesreće.
Vreme kao nagoveštaj godine
Šta nikako ne raditi 1. januara? Foto: Shutterstock
Narodna verovanja povezuju i vremenske prilike sa onim što godina donosi. Južni vetar najavljuje dobru i rodnu godinu, severni se vezuje za hladnoću i nepovoljne uslove, dok istočni vetar simbolizuje nestašice i izazove. Vedro i sunčano vreme bez vetra smatra se znakom veselja i obilja.
Mali rituali za finansijsku sreću
Jedan od jednostavnih običaja podrazumeva da se u svaki novčanik u kući stavi makar mala suma novca, kao simbol blagostanja. Takođe, smatra se dobrim znakom ući u Novu godinu bez dugova i neplaćenih računa, jer to simbolično otvara put stabilnosti i sigurnosti.