Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen sedmorici svetitelja, sedam mučenika, braće Makaveji, kao i iznošenje Časnog krsta. Takođe, danas počinje Velikogospojinski post.
Praznik iznošenje Časnog krsta dogovorno su ustanovili Grci i Rusi u vreme grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja, kao spomen istovremene pobede, Rusa nad Bugarima i Grka nad Saracenima. I ruska i grčka vojska pred sobom nosile su krstove, iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost. Ustanovljeno je da se na današnji dan iznosi krst iz crkve Svete Sofije, i to najpre na sredinu crkve, a potom na ulice radi poklonjenja naroda i spomena na pomoć krsta u ratovima. Nije iznošen obični krst, nego upravo Časni krst, koji je čuvan u hramu carskog dvora. Dan ranije, on je prenošen u crkvu Svete Sofije, odakle je nošen ulicama Carigrada, radi osveštavanja zemlje i vazduha. Nakon 14 dana ponovo je vraćan u hram carske palate.
VELIKOGOSPOJINSKI POST
Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post. Ustanovljen je kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od nje.
Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje 14 dana, od 14. do 28. avgusta.
Stroži je od Božićnog i Apostolskog – zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Veliki.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje se u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Svaki post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Osim uzdržavanja od jela životinjskog porekla, podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Istinski post koji obuhvata oba aspekta privodi čoveka smirenju.
Sveti Jovan Zlatousti piše: “Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje”.
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine.
