Sve temperature iznad 40 stepeni opasne su po život jer blokiraju normalno funkcionisanje tela, upozoravaju lekari za Kurir!
Danima unazad dišemo “na škrge”. Pojedini gradovi već prelaze pomenutih 40 stepeni u hladu. Zvanično. Ali, kad smo primorani da budemo napolju, obično nismo u hladu, već neretko i na asfaltu i betonu. Merili su mnogi pa objavljivali – termometri su pokazivali i 50, pa i više Celzijusa. Šta se dešava sa organizmom kada je izložen ekstremnim situacijama, posebno kada smo bez zaštite i mogućnosti rashlađivanja?
Kako pomoći osobi koja je kolabirala
- izmestiti je u hlad ili klimatizovanu prostoriju
- staviti u bočni položaj, nikako na leđa
- raskomotiti osobu
- rashlađivati je mlakom vodom, nikako ledenom
- obloge staviti oko vrata, sa unutrašnje strane ruku i na čelo
- kada osoba počne da komunicira, davati joj polako tečnost
- nakon toga stanje obavezno mora da proprati lekar
– Centar za termoregulaciju, koji se nalazi u hipotalamusu, idealno funkcioniše na 37,5 stepeni Celzijusa. Kada temperatura vazduha poraste na 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj, organizam biva provociran. Pregreva se. Sve što je preko 40 stepeni je opasno po život. Visoke temperature blokiraju hlađenje organizma putem znojenja, šire se krvni sudovi, noge otiču, stvaraju se venski depoi i pada krvni pritisak, smanjuje se dotok krvi, pre svega u srce, mozak, bubrege, jetru – objašnjava za Kurir specijalista opšte prakse dr Radmila Šehić.
Kako će organizam reagovati, zavisi od pojedinca, neko čak i posle 15 minuta može doživeti toplotni udar, koji lako vodi ka smrti.
– Ugroženi su oni koji rade naporan fizički posao, oni koji su dugo izloženi visokoj temperaturi pri čekanju u redovima, oni koji borave u neklimatizovanom autobusu u kom je veća gužva, oni koji su opterećeni nekim psihičkim problemima, kao i oni koji se prejedaju… – ističe doktorka:
– Prvo se javlja ubrzan srčani rad, bol u grudima, otežano disanje, potom sledi vrtoglavica, konfuzno stanje, mučnina i povraćanje, prodorne glavobolje, za sve to tipična je i opšta malaksalost. Neretko se dešava i moždani, kao i srčani udar. Pate i bubrezi jer se toksični produkti zadržavaju u organizmu.
Autori: Mina Branković , Ružica Kantar
