Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan kada je glava Svetog Jovana Krstitelja pronađena, a zatim opet zakopana u zemlju.
Ovaj praznik nazivaju Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i nije jedini posvećen Svetom Jovanu Krstitelju. Budući da spada u najpoštovanije svece, njegov dan proslavlja se više puta u toku godine. Kod Srba praznik Svetog Jovana obeležava se 20. januara, dan njegovog rođenja obeležava se 7. jula, a dan smrti 29. avgusta kao praznik Usekovanje.
Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.
Sveti Jovan Krstitelj poznat je kao veliki propovednik koji je najavio dolazak Isusa Hrista i koji je mučeničkom smrću stradao za veru.
Za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana nalazila se u mestu Komene, nakon čega je, kada je ikonoborstvo prestalo za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, glava preneta u Carigrad, gde je i položena u pridvornoj carskoj crkvi 850. godine.
I za ovaj praznik vezana su brojna verovanja u našem narodu Srbi veruju da se na taj dan nebo otvara i da duše umrlih lako odlaze u raj. Takođe, postoji slično verovanje kao ono na Bogojavljenje, da se nebo u ponoć otvara i da treba poželeti tri želje i one će se sigurno ispuniti.
Veruje se da nikakve teže poslove ne treba raditi, pogotovo ništa što zahteva rad sa oštrim predmetima – noževima. U narodu se smatra da je pogodan dan za branje lekovitih biljka, pogotovo kantariona, metvice, lincure i konjskog čibura. Rašireno je i verovanje da Sunce kreće nazad sa severa prema jugu, triput stane i zaigra.
