Srpska pravoslavna crkva i vernici slave zimski Krstovdan. Po predanju, danas se ukrštaju vetrovi.
Zimski Krstovdan, slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.
Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji.
U pravoslavnim hramovima služi se liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osveštavanja vode, koje prati praznično bogosluženje. Običaji za Krstovdan nalažu da se krstovdanska vodica deli okupljenim vernicima, a potom i da se preko cele godine čuva u kući kao simbol dobrog zdravlja. Voda se moli da izbavi od grehova, da isceli i očisti dušu i telo i da sa verom leči i štiti.
Narodni običaji za Krstovdan takođe nalažu majkama da, sa molitvom u srcu, na današnji dan deci prave znak krsta na čelu od osveštanog ulja, a krstovdansku vodu čuvaju i njom po potrebi umivaju decu tokom cele godine.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje. Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice. U našem narodu veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.
Verovanja i običaji
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”. Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.
U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Kurir.rs
