Vidovdan je već vekovima za Srbe jedan od najznačajnijih praznika. Praznik u koji se veruje, praznik od kojeg se očekuje i praznik od kojeg se strahuje.
Obeležavanje Vidovdana je započelo u 19. veku, u znak sećanja na Kneza Lazara i junake poginule u Kosovskom boju, na ovaj dan 1389. godine.
Iako je 28. jun istorijski značajan datum za Srbe, Vidovdan se vezuje i za svetog Vida, svevideće božanstvo. Zato su mnogi običaji vezani za oči i vid.
Običaji i verovanja
U različitim krajevima Srbije običaji su različiti. Suština gotovo svakog je gatanje, i „gledanje“ u budućnost. Najrasprostranjenije je verovanje da će neudate devojke, ako veče pred Vidovdan ispod jastuka stave vidovu travu (vidovčica, vidovac, vidovača, očanica), malo soli i parče hleba, sanjati budućeg mladoženju.
Na sam Vidovdan ne sme se obrađivati zemlja niti raditi u vinogradu. Na Vidovdan ne bi trebalo da se rade kućni poslovi ali je zato poželjno da se nešto novo započne, treba započeti ručne radove. Nekada su to bili heklanje, plerenje, vez.
U Šumadiji je običaj da se iznose stvari iz kuće da se provetre od moljaca. Tokom dana ne bi terbalo pevati i igrati, već se sećati preminulih predaka.
Narodna legenda kaže da ako se probudite pre zore, pogledate ka suncu i kažete: „O Vido, o Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“,onda ćete od tog momenta do kraja života u svemu videti uspeh.
Foto: Shutterstock
Značajan datum za Srbe
U istoriji Srba Vidovdan se neobičnom sticajem okolnosti ispostavio kao važan datum u više navrata. Tako je upravo na Vidovdan 1914. godine, u Sarajevu, nacionalni revolucionar Gavrilo Princip izvršio je atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske.
Vlastima u Beču, verovatno i zbog pritiska iz Berlina, tragedija u Sarajevu poslužila je kao izgovor za ultimatum i potom napad na Srbiju, čime je započet Prvi svetski rat. Iz tog rata, 1918. godine, istina uz stravična stradanja i neizmerne žrtve, Kraljevina Srbija izašla kao pobednica.
U skladu s proklamovanim ratnim ciljevima još decembra 1914. godine, Niškom deklaracijom, cilj Srbije bio je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Po tada preovlađujućem uverenju, obrazovanje zajedničke države te 1918, bilo je ostvarenje davnašnjih nacionalnih ciljeva okupljanja pod jednim državnim krovom kako svih teritorija koje su bili istorijski i etnički srpske, tako i drugih jugoslovenskih zemalja.
Versajski mirovni sporazum, između zemalja pobednica Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata, potpisan je upravo na Vidovdan 1919. godine. Dve godine potom, 1921, Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je na Vidovdan prvi Ustav zajedničke drzave otuda nazivan Vidovdanski. Ranije, u 19. veku, sporazum između Srbije i Austrougarske, poznat kao Tajna konvencija, potpisan je na Vidovdan 1881. godine.
Pošto je Rusija marta 1878, nametnula takozvani Sanstefanski mir sasvim nasuprot interesima Srbije, izmišljajući odnekud Veliku Bugarsku na srpskim etničkim prostorima, Milan Obrenović, knez potom kralj Srbije, teško razočaran, sklopio je sporazum sa Bečom. Prethodno, na Berlinskom kongresu, velike sile oborile su samovolju Rusije.
Ne samo da je Srbiji tada priznata potpuna suverenost, nego je dobila i teritorijalno proširenje, u vidu Niša, Pirota, Leskovca, Vranja, Toplice. Iako nepopularan, Sporazum iz 1881, doneo je Srbiji decenije mira, stabilnosti i ekonomskog uspona.
U novijoj istoriji, Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ, pojavila se upravo na Vidovdan 1948. Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage da zbace vrh jugoslovenske partije. Javnost tadašnje Jugoslavije upoznata je s njenom sadržinom dva dana docnije.
S posebnim pijetetom Vidovdan je na državnom nivou u Srbiji obeležavan 1889, kada je u Kruševcu, odakle je knez Lazar krenuo u Boj na Kosovo 1389, povodom pet vekova od bitke, održana velika manifestacija. Tada je izgrađen i reprezentativan spomenik na centralnog gradskom trgu.
Svake godine, o Vidovdanu, prisećamo se Svetog kneza Lazara, kosovskih mučenika, kao i svih drugih koji su se žrtvovali za veru i otadžbinu.